Ова скупина садржи око 270 врста птица које спадају у ред птица летачица. Имају снажно, мишићно тело, карактеристичан завинут кљун и канџе што представља одличну прилагодбу грабљивом начину исхране. Од чула најбоље им је развијен вид. Одлични су летачи. Налазимо их по читавом свету, осим на Антарктику и неким отоцима. Живе на високом дрвећу, каменим литицама или пећинама гђе граде своја гнезда. Неке врсте се гнезде и у степама, на кућама или пустињама. Носе јаја једном годишње, врло ретко два пута, а број јаја које снесе женка варира од 1 до 2 код крупнијих врста, од 6 до 9 код ситнијих врста. Велике грабљивице леже на јајима до два месеца, ситније до месец дана.
Рађају мали број младунаца који су покривени паперјем. Након месец дана код ситних грабљивица ово паперје се замењује правим перјем, а код крупнијих и већих грабљивица млади добијају право перје тек за 3-4 месеца. Све грабљивице хране се месом (месождери су) па им вољка због свог начина исхране није потребна. Тело им је покривено перјем, а код неких чак и ноге. Перје је круто и приљубљено уз тело. Боја перја је црна, сива, смеђа или црвена и често прошарана белом бојом. Мужјаци и женке имају слично обојено перје, за разлику од младунца који се у првој години живота, а понекад и касније могу разликовати по боји од родитеља. Мужјаци су обично ситнији од женки, но код неких врста као код америчког кондора крупнији су мужјаци. Најпознатије породице унутар реда грабљивица су супови, орлови, јастребови и соколови.