Пингвини су фамилија водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Обухватају шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота. Иако су све врсте пингвина пореклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора. Највећа жива врста је царски пингвин; највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. Веће врсте пингвина насељавају хладније пределе, док се мањи пингвини могу пронаћи у умереним или чак тропским областима. Неке праисторијске врсте пингвина су достизале џиновске размере, висине и тежине попут одраслог човека.
Пингвини су врло прилагођени животу у води. Њихова крила су се трансформисала у пераја за роњење, бескорисна за летење. У води су стога изузетно окретни. У њиховом глатком перју се налази слој ваздуха који их штити од хладноће али и помаже при роњењу. Већина врста је само незнатно тежа од тежине воде коју истискују својим телом, па им је због тога релативно лако ронити. Под водом могу да достигну брзину од 5 до 10 километара на час, а неке врсте чак и више — до 36 километара на час. Под водом могу остати и до 20 минута. Приликом брзог пливања веслају крилима. Заправо, ноге користе као крму, јер су им прсти спојени кожом, а потисак постижу крилима. Када пливају лагано, користе само ноге.